Pre jednog dana na Kickstarteru počela je kampanja za finansiranje rimejka igre Pathologic. O ovoj igri može dugo da se priča. Za mnoge je i dalje glavni dokaz da igre mogu biti umetnost. To je opstanak u otvorenom svetu mnogo pre DayZ. Jedna je od retkih ruskih igara objavljenih na Zapadu pre digitalne distribucije. Ali najvažnije je drhtanje koje ostaje danima po završetku igre i odjekuje do danas. Veliko mi je zadovoljstvo da se vratim u prošlost i ponovo proživim događaje koji me povezuju sa autorima te divne igre, studijom Ice-Pick Lodge i lično Nikolajem Dibovskim.

Sve je počelo 2006. Dobro pamtim da mi se put prvi put ukrstio sa ekipom Ice-Pick Lodge zahvaljujući igri Petka i Vasilij Ivanovič i mojoj budućoj bivšoj supruzi Ani „Njuki“ Kravcovoj. To je serijal avantura koji je objavljivala Buka. Na svakom disku sa igrom bili su trejleri drugih Bukinih igara. Jedan od njih bio je trejler za Pathologic. Najpre ga je otkrila Njuka, pa ga pokazala meni.

Pogledaj video na izvornoj platformi


Posle trejlera odlučio sam da pređem igru. Dugih večeri jurio sam bolest kao Dankovski, skupljao trave kao Burah i spasavao sve i nikoga kao Samozvanka.
Igru sam prešao uzduž i popreko, ali duša je želela još. Nekim putevima stigao sam do foruma Ice-Pick Lodge, u odeljak „Azbuka“ (za čitanje je potrebna registracija), gde se atmosfera igre nastavljala, ne kroz zaplet nego kroz razmišljanja o ulozi igara. Već sam bio iskusan igrač sa desetinama završenih igara, ali ti razgovori bili su otkrovenje.
Reč po reč, našao sam se u sudbonosnoj temi u kojoj se Nikolaj pripremao za predavanje na KRI-2007 i tražio pomoć zajednice o slučajnosti u igrama. Kao svaki pristojan stanovnik interneta, morao sam imati mišljenje o bilo kom nasumičnom pitanju, pa sam odmah napisao sve što mislim. Iako je nas takvih bilo još desetak, moj doprinos bio je posebno istaknut. To me je veoma motivisalo da nastavim aktivnost na forumu.


Dalja aktivnost bila je jednostavna. Ekipa Ice-Pick Lodge imala je jasnu i razumljivu naviku da povremeno odlazi u lokale i na forumu obavesti ljude da se i oni mogu pridružiti. Bilo je i okupljanje baš posle KRI-2007, na kojem je Nikolaj održao pomenuto predavanje o haosu u igrama. Fotografije sa okupljanja možete pogledati ovde.

Na tom ili nekom kasnijem susretu Njuka i Gauhar Aldijarova, zadužena za PR i marketing, dogovorile su fotografisanje članova Ice-Pick Lodge za odjavnu špicu igre The Void, čiji se razvoj bližio kraju. Snimanje je održano u stanu Dibovskog i za uspomenu ostavilo rupu na plafonu od otpalog maltera. Tek renovirani plafon nije preživeo naš poseban pristup postavljanju rasvete.
Da bi članovi studija na fotografijama izgledali prirodno, odvlačio sam im pažnju razgovorom i pitao kako su stigli u Ice-Pick Lodge. Snimanje je trajalo ceo dan, ali neke ipak nismo uspeli da fotografišemo: nisu bili na poslu, u kancelariji nedaleko od snimanja.

Ekskluzivne fotografije koje ranije nigde nisu objavljene:

Kako to izgleda u igri možete videti ovde i ovde.

Više ne pamtim čija je bila koja priča o dolasku u studio, ali znam da su sve za mene bile priče o ulasku u razvoj igara. Upravo sam napustio rad na postdiplomskim studijama i birao šta dalje. Nisam dugo razmišljao: i ja sam odlučio da uđem u industriju. Samo ne u Ice-Pick Lodge, jer su mi ispričali mnogo strašnih priča kako godinama ne viđaju ni hranu ni sunčevu svetlost. Krenuo sam svojim putem i doslovno za nedelju dana zaposlio se u G5 na projektima za THQ, Electronic Arts, Konami i druge svetske izdavače. Zbog posla više nije ostalo vremena za druženje sa ekipom.
Tada sam mnogo radio na igrama za mobilne telefone i dobro razumeo prilagođavanje različitim rezolucijama. Poželeo sam da pokrenem Pathologic na svom monitoru od 1600×1200 piksela, dok je igra podržavala najviše 1280×1024. Posle kratkih konsultacija sa Ajratom Zakirovim, tehničkim direktorom IPL, dobio sam interni editor interfejsa. Bio je toliko nezgodan da se o njega razbio sav moj entuzijazam.

Na savremenim monitorima originalna igra ima ovakve crne trake sa strane.
Entuzijazam se vratio negde sredinom 2012, kada je najavljen Knock-Knock. Ice-Pick Lodge me je podsetio na sebe i silno sam poželeo da ponovo odigram Pathologic. Ali osećaj za lepo nije mi dozvoljavao igranje na širokom monitoru. Nažalost, igra je podržavala samo monitore svog vremena, pa sam odlučio da ponovo kopam po njenim resursima, ovog puta bez posebnih editora. Začudo, prvi korak bio je lak i mogao sam da šetam gradom u svih 1920×1080 piksela. Neverovatan osećaj. Ipak, mnogi interfejsi i dalje su odbijali novu rezoluciju. Trebalo je dosta rada. Nije bilo dovoljno samo premestiti ikone: bile su premale i igranje je bilo neprijatno. Zato sam presložio interfejs i udvostručio sve elemente. Usput sam poboljšao najčešće teksture, zemlju i travu. Posebno hvala Njuki, koja je pronalazila odgovarajuće zamene i prilagođavala ih igri. Posebno je teško bilo prepoznati biljku sa slike da bi se našla u visokoj rezoluciji. Uzgred, pogodite koja biljka odgovara ulozi tvirina.


Originalni interfejs trgovine. Veoma sitne ikone i mnogo neiskorišćenih polja.


Prerađeni interfejs za široki ekran. Ikone su povećane.
U originalnoj igri postojao je i problem: teksture tela, glave i očne jabučice bile su spojene u jednu sliku. Čovek je neverovatno osetljiv na oči sagovornika. Zato se na njihovoj rezoluciji obično ne štedi i čuvaju se odvojeno od tekstura tela, na kojima se štedi. Morao sam zato višestruko da povećam zajedničku teksturu tela, glave i očiju kako bi oči dobile dovoljno visoku rezoluciju.
Kada se rad na Full HD podršci bližio kraju, vratio sam se na forum sa dobrom vešću. Kao odgovor dobio sam podatak da nemaju svi tako velike monitore. Ali ručno praviti još nekoliko rezolucija bilo je preteško: neverovatna količina dosadnog, rutinskog rada.
Srećom, pomogao mi je korisnik po imenu elgarf, koji je već pravio sopstvenu verziju podrške za široku rezoluciju 1366×768. Podelio je program koji je napisao i koji pretvara interfejs iz jedne rezolucije u drugu. Nije radio savršeno, imao je mnogo grešaka, ali posao za nove rezolucije ipak nije počinjao od nule. Posle pregleda statistike sastavio sam spisak rezolucija koje koristi 97% korisnika. Na kraju je podržano 8 rezolucija na dva jezika, ruskom i engleskom. Odmah sam ciljao inostranu publiku, znajući da tamo ima mnogo obožavalaca Ice-Pick Lodge koji mogu podržati Knock-Knock na Kickstarteru.


Nije dovoljno napraviti mod: treba ga isporučiti korisniku jednostavno i zgodno, da ga preuzme, instalira sa nekoliko klikova i igra, bez dugih uputstava šta gde kopirati. Morao sam da savladam program za pravljenje instalacionih paketa. Srećom, elgarf mi je i tu pomogao savetom.
Za prikaz mogućnosti modifikacije sastavio sam kratak video:

Pogledaj video na izvornoj platformi


Modifikaciju možete preuzeti 
ovde (ruski) i ovde (engleski). Trenutna statistika pokazuje 3392 preuzimanja među igračima na ruskom i 3354 na engleskom, što ukazuje na približno jednake publike. Neki misle da je Pathologic popularan samo u Rusiji ili, obrnuto, da ima daleko više obožavalaca na Zapadu. Ukupan broj instalacija ipak nije velik: modovi za GTA i Skyrim mogu imati nekoliko stotina hiljada preuzimanja. Ali meni je dovoljno da znam da sam makar jednom igraču pomogao da doživi ovu divnu igru.
Uostalom, mali broj preuzimanja ne čudi: nigde nisam reklamirao mod. Sve širenje bilo je isključivo od usta do usta. Od velikih medija primetio ga je samo PCGamer, pominjući ga u članku o izlasku Pathologic na GOG.com.
To je priča o prilagođavanju Pathologic savremenim monitorima. Trenutno se više ne bavim modom; on je završena priča. Najžalosnije je što posle izrade nisam uspeo da mirno sednem i odigram Pathologic na svom monitoru. Kao da sam ispunio svoju namenu i ovde više nemam šta da radim.
Što se ostalih aktivnosti tiče, i dalje sam u razvoju igara. Iz G5 prešao sam u Nival tim, koji je bio Nival Online, a postao Allods Team. Zatim sam postao vodeći dizajner nivoa projekta Skyforge. Onda sam prestao to da budem i otišao u nezavisni razvoj da pravim svoju igru Message Quest. Fotografišem ekipu na događajima GamesNight, gde se ponekad sretnemo. I naravno, podržao sam na Kickstarter njihov sledeći projekat, pravi rimejk igre Pathologic, što i vama preporučujem.