Automatski prevod arhiviranog ruskog teksta. Snimci i tekst na slikama ostaju na izvornom jeziku. Pročitaj original na ruskom
Ukratko o materijalu
Lično iskustvo savladavanja straha od govora na engleskom: vežbanje razgovora, izbor odgovarajućeg načina učenja i jezičko okruženje. Priča je namenjena onima kojima gramatika i strah od grešaka otežavaju korišćenje znanja koje već imaju.
Ako ste se s engleskom gramatikom posvađali još u školi i izrazi poput „perfektni infinitiv u pasivu“ vas potpuno blokiraju, ovaj tekst je za vas. A ako vam je da naglas kažete makar nekoliko rečenica na engleskom teže nego da propadnete u zemlju od stida, dobro došli u moj svet. Ispričaću kako sam pronašao izlaz iz njega.
Kada biste sabrali sve godine koje sam posvetio učenju engleskog u školi, na fakultetu, postdiplomskim studijama i dodatnim kursevima, mogli biste pomisliti da sam već akademik za engleski jezik. Ali nisam: i dalje svoje znanje smatram nezadovoljavajućim i strašno zavidim onima kojima jezici lako idu. Mislim da vam je taj osećaj poznat. A ipak već nekoliko meseci živim i radim u SAD, svakodnevno razgovaram i šaljem pisma na engleskom jeziku. I u tome nema nikakve tajne. Postoji samo nekoliko stvari. Engleski je međunarodni jezik Naravno, London is the capital of Great Britain i sve to, ali pravih izvornih govornika ima mnogo manje nego ljudi koji govore engleski. Zato su svi navikli da sagovornik može govoriti s naglaskom, grešiti i teško razumeti ono što mu govorite. Zato ne treba da se plašite svog slabijeg znanja jezika. Niko vas neće osuđivati zbog neizbežnih grešaka.
Svako uči na svoj način U obrazovnom sistemu uvek me je čudilo to što sva raznolikost učenika prolazi kroz jedan odobreni program. Ljudi su ipak različiti i ono što jednima koristi drugima može da škodi. A taj pristup prenosi se i van škola, na udžbenike i kurseve engleskog jezika. Dakle, ako vam učenje jezika kroz gramatička pravila ne ide, prestanite da idete tim putem. To nije vaš put. Pogledajte malu decu. Ne idu u školu i ne čitaju udžbenike da bi počela da govore svoj prvi jezik. Znači da postoji bar još jedan način učenja jezika. Kao što se, uostalom, i bilo šta drugo može naučiti na više načina. Dopao mi se pristup Aleksandra Dragunkina. On se upravo zasniva na tome da se jednostavan jezik može učiti jednostavno. Nekome taj pristup može delovati amaterski, kao podučavanje pogrešnog, neakademskog jezika. Ali ako ste se našli u ovom tekstu, verovatno ćete imati koristi od videa ispod i moći ćete da pronađete njegove ostale lekcije.
Google nam je sve Prvi link u mojim obeleživačima: http://translate.google.com Samo nemojte da vas zavaraju reč translate i mogućnost slanja velikih delova teksta na prevod. Kao prevodilac, taj program i nije nešto. Ali kao onlajn rečnik je prilično dobar, naročito zato što omogućava i prevođenje ustaljenih izraza. Druga primena Googlea je pretraga. Ako se dvoumim koju od dve reči da upotrebim, na primer did ili does, unesem obe u pretragu i dobijem linkove ka tekstovima o pravilima njihove upotrebe. Da, loše pamtim pravila, ali znam kako brzo da ih pronađem. Pretragu možete koristiti i za proveru rezultata. Na primer, ako sumnjate da li neki izraz može da se koristi, napišite ga u polje za pretragu pod navodnicima. Google će pronaći primere njegove upotrebe. Ako ih ne pronađe, izraz verovatno nije dobar i treba ga zameniti.
Pamtite cele izraze Čak i kada svoj engleski uz udžbenike dovedete do savršenstva, naići ćete na teškoću da ljudi ne govore onako kako piše u udžbenicima. Kao što na ruskom kažemo „nije u svojoj koži“, „pao s kruške“, „nije ni prstom mrdnuo“, „srce mu sišlo u pete“ i slično, tako i u drugim jezicima postoje takvi spojevi. Nazivaju se frazemi, i to znači da poznavanje pojedinačnih reči neće pomoći da razumete njihov smisao kada se spoje. Zato učite jezik kao deca: posmatrajte druge, pamtite i ponavljajte. Što više čitate i slušate pravi razgovorni jezik, više gotovih konstrukcija ćete zapamtiti. Ako želite, možete se osloniti samo na to: sakupiti zalihu izraza za sve prilike. Ako pri prevođenju s engleskog naiđete na takav izraz i Google Translate ne pomogne, može vam pomoći ovaj sajt: http://www.urbandictionary.com/ Ali bolje nemojte sami pokušavati da koristite izraze s tog sajta u govoru. Moguće je da vaš harlemski žargon neće biti pravilno shvaćen.
Dva osnovna koraka Osim znanja jezika, potrebno je napraviti dva koraka da biste počeli da ga koristite. Prvi je uklanjanje blokade pred početak komunikacije, kada jednostavno ne možete da se usudite da razgovarate sa strancem ili mu napišete pismo. Leči se redovnim prekoračivanjem tog praga. Za početak možete jednostavno početi da razgovarate na međunarodnim forumima o omiljenoj temi. To vas ni na šta ne obavezuje i dovoljno je anonimno da ne brinete za svoj društveni položaj. Drugi korak je automatizacija, kada počnete da govorite i pišete ne razmišljajući o pravilima i rečnicima. Ranije mi je pisanje pisma na engleskom oduzimalo pola dana, a sada pišem gotovo isto onoliko dugo koliko bih pisao na ruskom. Isto važi i za govor, kada nestanu „ovaj“ između reči. Taj korak nije moguće napraviti odmah. Tu ulogu ima fiziologija: mozak mora da se navikne na nova znanja i premesti ih bliže kako bi ih brže pronalazio. To je kao sviranje instrumenta: prvo se dugo mučite gde je koja dirka ili žica, a tek kada ruke same staju na prava mesta, možete odsvirati prvu melodiju bez zastajkivanja.
Bez ruskog Kao što sam gore napisao, učenje jezika je i opterećenje za mozak. Ako budete imali mogućnost da ne govorite engleski, na primer tokom turističkog putovanja s ruskom grupom, mozak će je zgrabiti i podsticati vas da ostanete u zoni udobnosti. Ali ako se nađete okruženi samo ljudima koji govore engleski i, uz to, treba da rešavate neke zadatke s njima, mozak će se aktivirati i tražiti načine da uspostavi komunikaciju. Zato, što se više odvojite od maternjeg jezika, novi jezik će vam ići lakše. U suprotnom možete postati poput nekih ljudi koji čak i u inostranstvu godinama žive u ruskim getima, ne znaju jezik i zato iz tih geta ne mogu da izađu. I to je privremeno rešenje. Ne pozivam vas da se zauvek odreknete maternjeg jezika. Ali čak i mesec ili dva provedena u drugoj zemlji mogu drastično poboljšati vaše znanje engleskog. Kao najjednostavniju mogućnost, pokušajte da na sledeći odmor odete bez aranžmana u kojem vas vodiči agencije vode za ruku od aerodroma do aerodroma. Raspitajte se o vizama, kupite povratne avionske karte, rezervišite hotel preko Booking.com i krenite. A možete uštedeti i rezervisati stan preko AirBnB.com i dobiti još više prilika za razgovor. Usput ćete se uveriti da turističke agencije nisu neophodne za putovanje svetom. Ali najzanimljivija mogućnost je učešće na stručnim međunarodnim konferencijama. Stranci su tu, tema za razgovor je tu, a tu je i pritisak na mozak da govori sada dok postoji prilika. Mnogi ljudi su oprezni prema pismima nepoznatih osoba, ali čak i pet minuta razgovora uživo na konferenciji pomaže da izađete iz kruga nepoznatih i nastavite da komunicirate na daljinu posle konferencije. Inače, najbliža takva konferencija, DevGAMM, održaće se u Moskvi 15–16. maja. I ne, ovo nije bio reklamni tekst za DevGAMM. Samo se desilo da se baš ovde završava ono što sam želeo da kažem o učenju engleskog jezika. Biće mi drago da čitaoci u komentarima podele svoje savete.