Biću iskren: samo dva puta sam bio na razgovoru kao kandidat, a ni sam nisam intervjuisao naročito mnogo kandidata. Ali imam šta da kažem onima koji tek planiraju da uđu u industriju video-igara. Obraćam se prvenstveno dizajnerima nivoa, mada ni drugim strukama neće škoditi da pročitaju. Cilj mi nije da nekome pomognem da bez truda upadne u veliku kompaniju, već da povećam broj pripremljenih kandidata za dizajn nivoa. Iz ličnog iskustva znam koliko je teško naći sposobnog dizajnera nivoa.

1. Svako može da postane dizajner nivoa. Ne morate godinama da studirate tu struku, jer na fakultetima takav smer ne postoji. Ne morate ni nekoliko godina da radite kao tester: u testiranje treba da idu testeri, a u dizajn nivoa dizajneri nivoa. Posao testera ne treba posmatrati kao usputnu stanicu.
2. Najpristupačniji način da steknete iskustvo jeste pravljenje nivoa za igre koje imaju editore mapa. Uzmite editor i radite samostalno. Lakše je raditi na gotovoj igri nego u profesionalnom razvoju, kada još nema alata, resursa ni osnovnih elemenata gejmpleja.
3. Ako želite da preskočite prethodnu tačku i odmah pređete na zaposlenje, to je znak za uzbunu. Verovatno treba da razmislite o drugom zanimanju.
4. Ako ste već pre čitanja ovog teksta imali amatersko iskustvo, to je dobar znak. Mogli biste da postanete dobar dizajner nivoa.
5. Stečeno iskustvo treba predstaviti u portfoliju. Ali nemojte praviti samo spisak fajlova nivoa koje treba preuzeti za određenu igru, verziju i skup DLC dodataka. Na prvom mestu su snimci ekrana i video-prolasci.
6. Od dizajnera nivoa traži se ne samo da ume da uredi lokacije već i da u njima napravi gejmplej. Portfolio treba da pokaže obe strane.
7. Kada kompanija objavi oglas, to znači da joj stručnjak zaista treba. Poslodavac od početka želi da zaposli, a ne da odbije kandidata. Glavno je da ne pokvarite tu nameru.
8. Za proveru kandidata koriste se četiri sredstva: CV, portfolio, test-zadatak i razgovor, upravo tim redom. Loše odrađen korak može da spreči prelazak na sledeći. Ali pri odluci o zaposlenju redosled je obrnut. Ako padnete na razgovoru, savršen CV vas neće izvući. Ako zablistate na razgovoru, nije važno koliko je skroman bio vaš CV.
9. U CV-ju ne treba da bude prazne priče ni suvišnih detalja. Njegov zadatak je da što pre dovede do sledećeg koraka. Detalji koji nisu povezani sa strukom neće pomoći, a mogu sve da pokvare. Jedan čovek je, na primer, naveo iskustvo kopanja grobova. To ga nimalo nije istaklo kao stručnjaka, ali je celom CV-ju dalo grobljanski ton.
10. Kada radite test-zadatak sastavljanja lokacije, nemojte se praviti važni dodavanjem elemenata koje niko nije tražio. Ne ubacujte, na primer, svoje modele i teksture. Pored originalnih resursa koje su napravili profesionalci, taj amaterski rad delovaće neukusno. A za dizajnere nivoa ne treba zapošljavati ljude bez ukusa. Uz to, trošite vreme koje biste mogli posvetiti samom dizajnu nivoa.
11. Test-zadatak ne treba raditi mesec dana. Pregledaće ga vodeći stručnjaci koji za vas imaju vrlo malo vremena. Nisu im potrebni sati gejmpleja. Bolje pokažite da umete da napravite završen proizvod u kratkom roku. Ta veština se u razvoju igara veoma ceni.
12. Idealno, ako je zadatak pravljenje lokacije sa gejmplejem — a samo tako može da se proveri dizajner nivoa — rezultat treba da bude video-prolazak od 5–10 minuta, s komentarima koji objašnjavaju zašto su odluke donete. Taj format garantuje da će sve što ste želeli da pokažete biti viđeno. Nivo u posebnom fajlu ili duži prolazak to ne garantuju.
13. Ako su vas pozvali na razgovor, već ste bolji od svih koje nisu pozvali. Posmatrajte to kao malu pobedu, a ne novo iskušenje. Što ste manje nervozni na razgovoru, to bolje. Dobri poslodavci umeju da započnu razgovor tako da umire kandidata i stvore prijatnu atmosferu. Ali nisu svi stručnjaci i vešti sagovornici. Neko možda smatra da stres bolje otkriva čovekove osobine. Zato su sva sredstva dobra da sami savladate nervozu.
14. Moj savet je da sa sagovornicima ne razgovarate kao sa ispitivačima koje posle ispita više nećete videti, već kao s ljudima sa kojima ćete raditi narednih nekoliko godina. Pokažite da je prijatno razgovarati s vama.
15. Obavezno postavljajte pitanja na razgovoru. To će bar pokazati da ste zainteresovani. A svakako je korisno da proverite na šta pristajete. Možda u kompaniji postoje problemi koji nikad neće biti napisani u oglasu, ali vam mogu pretvoriti život u pakao.
16. Većina zadataka na razgovoru nije o tačnom odgovoru, već o načinu razmišljanja. Razmišljajte naglas.
17. Bolje je iskreno priznati da nešto ne znate nego odugovlačiti. Ali nemojte to raditi prečesto. Ako kažete da ne znate, odmah predložite kako biste saznali. Pokažite da umete da radite na greškama.
18. Moje omiljeno pitanje. Neće vam ga postaviti, ali će vam razmišljanje o odgovoru pomoći. „Zamislite da kao dizajner nivoa uređujete lokaciju i od drveća pravite šumu. Dolazi umetnik i kaže da takva šuma ne valja i da treba postaviti tri puta više drveća. On ode, a vi dobijete poruku od programera koji piše da je lokacija prešla tehnička ograničenja i da broj stabala treba smanjiti tri puta. Šta radite?” Kao vežbu, odgovor možete napisati u komentarima. Samo nemojte pre toga čitati tuđe odgovore.



A sada, kao bonus, stvarne greške kandidata koje su ozbiljno pokvarile utisak o njima:
1. Kandidat je na razgovoru slagao o prethodnom poslodavcu. Nije nikakav problem zatražiti informacije s prethodnog radnog mesta. Tu ni konkurenti neće lagati jedni druge: oni će godinama biti jedni pored drugih, dok kandidati dolaze i odlaze.
2. Kandidat je na razgovoru pričao samo o modelovanju i teksturisanju, a ni reč o gejmpleju. Očigledno je trebalo da se prijavi za 3D modelara, a ne dizajnera nivoa.
3. Na pitanja s otvorenim odgovorom kandidat je prebrzo govorio „ne znam”. Nije sebi dao ni priliku da pokaže kako rešava zadate probleme.
4. U test-zadatku dizajner je pokazao mali uređen deo nivoa, a zatim počeo da prikazuje sasvim sirov sadržaj i priča šta tu planira da uradi jednog dana.
5. Kandidat nije imao pojma gde dolazi. Nije znao ništa ni o kompaniji u koju se prijavljuje ni o industriji uopšte. Nije čitao vesti iz industrije niti gledao predavanja s konferencija.
6. Kandidat je rad nastao u drugoj kompaniji predstavio kao nivo napravljen za test. Prvo, ružno je lagati. Drugo, tako se ne može razdvojiti rad dizajnera od rada ostatka tima.
7. Kandidat je napravio lokaciju za Skyrim, a tokom celog prolaska gledao sebi pod noge i skupljao sve predmete. Stvarni gejmplej i uređenje lokacije nisu mogli da se vide.
8. Kandidat je video-prolazak postavio na servis za deljenje fajlova kao nekoliko fajlova od po više gigabajta. Iako rad s videom nije obavezan zahtev struke, to jasno pokazuje nerazumevanje potrebnog nivoa kvaliteta. Uz to, bio je to pojedinačan slučaj: drugi kandidati uspešno su rešavali zadatak.
Ovo su baš očigledne greške. Slab test-zadatak ili nemogućnost da se odgovori na osnovna pitanja nisu greška, već znak nesposobnosti za tu profesiju. Zato, ako ste sve uradili kako treba i izbegli greške, a ipak su vas odbili, nemojte tugovati: to mesto u toj kompaniji zaista nije za vas i na njemu biste bili nesrećni.